Željko Pavić rođen je u Doboju (Bosna i Hercegovina) 16. jula 1962. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Modriči, a potom studirao filozofiju, sociologiju i političke nauke u Sarajevu (1982-1986) i Mainzu (1994-1997). Nakon postdiplomskog studija u Sarajevu (1987-1989) magistrirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 1989. s temom »Zbiljnost i stvarnost. Prilog zasnivanju izvornog pojma svijeta«, a nakon studijskog boravka u Mainzu (1994-1997) doktorirao 2000. s temom: »Hegels Idee einer logischen Hermeneutik. Die Selbstauslegung des Absoluten in der sichtbaren Unsichtbarkeit der Sprache«.
Od 1990. do 1993. bio je Viši naučni asistent na predmetima: »Sociologija politike«, »Opća sociologija« i »Uvod u filozofiju« Univerziteta u Sarajevu. Od januara 1993. obavljao je dužnost pomoćnog, a zatim i izvršnog urednika u časopisu »Filozofska istraživanja«. Od 1997. radio je kao stručni, saradnik, a potom, od 2005., kao viši leksikograf u Leksikografskom zavodu »Miroslav Krleža«. Od 1999. do 2001. predavao je na Katoličkom bogoslovnom fakultetu uZagrebu i na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Ljetnoga semestra 2006. bio je gostujući profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. – Od 2004. Počasni član Slovenskog filozofskog društva.
Od 1998. do 2004. zajedno s prof. Erwinom Hufnagelom bio je ko-direktor tečaja »Hermeneutik und Phänomenologie« pri IUC-u u Dubrovniku. Član Hrvatskog filozofskog društva i »Deutsche Gesellschaft für Phänomenologie«. Pored domaćih, učestvovao je na brojnim naučnim skupovima u inostranstvu: Santiago de Compstella (1988), Augsburg (1993), Mainz (1995), Zadar (1996), Aachen (1999), Lago Maggiore (1990) itd.
Težišta njegovog rada su: hermeneutika, fenomenologija, filozofija egzistencije, ontologija, filozofija jezika, filozofija religije, njemački idealizam, romantika, savremena filozofija, neoskolastika u Hrvatskoj i BiH itd.
Fenomen jezika ne promatra se kod Hegela sistematski, već bitno fenomenologijski. To znači da jezik u Hegelovu sistemu ne igra nikakvu konstituirajući ulogu, nego se samo pojavljuje na predstupnjevima sebepoimajućega pojma...